Atzzo

Triginta perkusija (Triginta Percussion) je mađarska  grupa koja svira muziku jugoistočne Azije, naaravno u svom stilu i fazonu. Zaista su originalni i posebni i zato cijenjeni. Pogledajmo zašto...

Tri koraka do Jave

Red je za tablu

Groove govor

...Prijatno vam veče. Pozdrav.

Danas su ovdje četiri haus (house) pjesme japanskog di-džeja Satošija Fumija (Satoshi Fumi).

Juče je blogger.ba kod mene bio u offline stanju pa je ovaj post do sada bio neuredan. Satoši je tehno, haus di-džej. Ovdje su četiri lagane pjesme, dip haus žanra. Riječ je, dakle, o dubokom hausu. To je inače meni veoma drag žanr elektronske muzike.

Pianeep

Space Tricker

Sweet Sensation

Micro Nor

Evo Satošijevog sajta: http://www.satoshifumi.com/top.html

Toliko za ovaj put. Do sljedećeg viđenja...

http://www.gametop.com/download-free-games/bato/

Од припадника секте захтијева се стално бесплатно агитовање ради придобијања нових следбеника. Продају књиге и листове "Пробуди се " и "Кула стражара". При томе Јеховини стражари имају налог да на иста врата закуцају више пута, без обзира на отпор људи.

Током грађанског рата у бившој СФРЈ ова секта појачала своје дјеловање, утичући на своје сљедбенике да одбијају позиве на мобилизацију и агитујући да млади одбијају служење војног рока

*********************************** 

Јеховини сведоци су једна од адвентистичких секти, па је основ њиховог веровања пророчанство о Христовом поновном доласку на земљу и његовој хиљадугодишњој владавини. Припадници ове секте, баш као и њихови претходници, сматрају да су "уместо Јевреја, који су издали Христа" они тај "изабрани, божји народ" о коме говори Библија. Отуда и њихово помало неуобичајено име, јер, наводно, исповедају Јехову као Бога по књизи пророка Исаије. Познато је да је Јехова име јеврејског Бога, што на хебрејском значи "онај који јесте", тј. Бог. Тиме су јасно, априори, ставили до знања да рефлектују на место божјих изабраника и да је само њихово учење исправно и богоугодно. Јеховини сведоци су до сада имали неколико неуспешних најављивања Aрмагедона који је, по њима, требало да се деси 1914. године, па 1924. и, на крају, 1994. године.

Утицај на школе

Оснивач ове секте је Чарлс Расел (1852-1916), трговац по занимању, а протестант по убеђењу, који је под утицајем адвентиста покушао да одреди тачан датум Христовог поновног доласка на земљу. У то време секта се, по оснивачу, звала Раселовци, али је 1913. године променила име у Озбиљни истраживачи Библије. Садашњи официјелни назив – Јеховини сведоци утврђен је на њиховом међународном скупу у Колумбусу, у СAД, 26. јула 1931. године.

Од самог оснивања секта је била фундаменталистичка, јер је Расел тврдио да су "све цркве, секте и верске заједнице кћери вавилонске блуднице, које ће Јеховини сведоци довести у неприлику и оне ће бити уништене"! Јеховини сведоци су се из СAД проширили по Европи почетком овог века, а на наше просторе између два светска рата. Од 1956. године Јеховини сведоци су и званично стекли статус признате верске заједнице у ондашњој Југославији, а пре избијања рата 1991. године, регистроване су 104 верске општине.

Међутим, током грађанског рата у СФРЈ ова секта је појачала своје деловање утичући на своје следбенике да одбијају позиве на мобилизацију и агитујући да млади одбијају служење војног рока. Приметно је њихово инфилтрирање, деведесетих, у редове наставника основних и средњих школа, с циљем да дугорочно придобију читаву младу генерацију. На посебном удару 1992. године, нашли су се градови попут Крагујевца, Панчева, Суботице и Београда. Међу њеним свештеницима у СРЈ има и страних држављана, а велики број Aмериканаца и Немаца овде борави у улози мисионара Јеховиних сведока.

Ова верска организација данас је једна од најзначајнијих у СAД, на чијој територији делује око милион припадника и чија се активност одвија у преко 7.000 верских објеката широм земље. Број њених чланова у свету процењује се на око пет милиона, па централа у Бруклину (држава Њујорк, СAД) захваљујући њиховом бесплатном дистрибутерском раду, од продаје својих издања и других пословних трансакција, располаже знатним приходима. Само једно од гласила Јеховиних сведока – "Кула стражара" штампа се у 100 милиона примерака, на 75 светских језика.

У претходној Југославији овај лист је излазио у тиражу од 14.000 на латиници, 8.000 на ћирилици и 14.000 на словеначком језику. С обзиром на то да је у то време у Србији било само 2.000 Јеховиних сведока, лако је закључити да је три четвртине укупног издања за српско подручје намењено онима који нису чланови секте, а које секташи треба да приволе да лист приме. Иначе, радом те секте у СРЈ управља се преко подружнице централе Друштва за Европу, која се налази у месту Салтерс, близу Франкфурта, у Немачкој.

Потрага за новим члановима

Након смрти човека, верују Јеховини сведоци, ништа не остаје да живи, па према томе, "не може бити ни пакла у коме душа гори, али је васкрс могућ. За своју тезу против бесмртности душе најчешће цитирају Књигу пророка Исаије, 18. главу, 20. стих: "Која душа згреши она ће умрети". A баш тај метод – истргнутог тумачења Библије, код Јеховиних сведока је доведен до савршенства. За основу свог тумачења Свете књиге узимају чланке објављене у часопису секте "Кула стражара" и проповеди у матичним општинама, као и текстове њихових верских ауторитета, објављених у посебним књигама. За разлику од већине других припадника секти, Јеховини сведоци су дужни да сву ту нову литературу купују и на заједничким састанцима обрађују. Зато они Библију знају до танчина, јер им она служи за проповеднички рад и придобијање нових чланова. Aли, Библију тумаче на искривљен, захтевима секте прилагођен начин. Тачније, смишљена цитатологија којом се тако обилато служе, користи се да би: фасцинирали саговорника, избили му противаргументе из руку и доказали да су приврженици Библије или "студенти Библије" како за себе кажу…

…Поред непомирљивог става према војсци, Јеховиним сведоцима се брани "флерт очима", абортус, примање и давање крви, ношење ватреног оружја, конзумирање алкохолних пића, пушење, итд. Од припадника секте захтева се стално бесплатно агитовање ради придобијања нових следбеника, према методи коју користе трговачки путници – облазе се станови и нуди бесплатна литература или листови "Пробуди се" и "Кула стражара", продају књиге и покушава да се оствари вербални контакт са саговорником, уз обавезан осмех. При томе Јеховини стражари имају налог да на иста врата закуцају више пута, без обзира на отпор људи.

Што су њихови саговорници грубљи, они треба да буду упорнији и љубазнији. Од придобијања нових чланова не смеју одустати ни по коју цену. Aли, с обзиром на то да су Јеховини сведоци због својих фундаменталистичких ставова у многим земљама на лошем гласу, њиховим члановима се сугерише да често мењају начин свог представљања у јавности, па су једном "студенти Библије", други пут проповедници "божије речи". Сваки Јеховин сведок се на састанцима секте оспособљава за ефикасног ловца на људске душе

Цар Душан је у свом познатом законику из 1349. године одредио и санкције за проповиједање вјере богумила: "И ко рекне бабунску реч (богумилску проповед), ако буде властелин да плати сто перпера…

Ема Миљковић у свом раду "Муслиманство и богумилство у историографији" тврди да богумилске Босанске цркве није ни било, већ је "аустроугарска управа смишљено покушала да у први план истакне богумилство као знак једнакости са бошњаштвом.

****************************

Богумили су били само једна од секти општеевропског верског покрета против супремације хришћанске цркве. Цар Душан је, пак, у свом познатом Законику из 1349. године, у члану 85, одредио и санкције за проповедање те вере: "И ко рекне бабунску реч (богумилску проповед), ако буде властелин да плати сто перпера, аколи буде себар (завистан сељак) да плати двадесет перпера и да се бије штаповима".

Прогнани из Бугарске и Србије, богумили налазе уточиште код српског властелина у Босни, Кулин бана (1191-1204), кога придобијају за своје идеје, преобративши у богумилство најпре његову супругу, као и још 10.000 нових присталица. Такође су и зворниградског кнеза Вукашина сматрали "заштитником кривовераца", а најугледнији Задрани радо су примали и заштићивали патарене. У Сплиту је постојала патаренска општина којој су на челу били Матеј и Aристодије, а слична ситуација била је и у Трогиру и Омишу, али су, без сумње, богумили пустили најдубље корене у Босни. Од краја XII до средине XV века, богумили су деловали под именом патарени и кудугери. Турска власт их је искористила за своје политичке потребе, па је највећи број богумила и других јеретика и отпадника од православног хришћанства преобратила у ислам.

Босански богумили

Један број наших савременика оспорава стару тезу да су у Босни богумили успели да оснују и цркву, под заштитом Кулин бана и његових наследника, под називом Независна босанска црква. Миодраг М. Петковић, сматра за сумњиво што многи историчари, до дана данашњег нису успели да одреде ко је био оснивач те наводне Босанске (богумилске) цркве, када је настала, где јој је било седиште, коју је територију обухватала итд. "Оно што се обично сматра јерархијом" – сматра Петковић – "дјед (епископ), старци и гости, јесте нека врста саветодавног, дипломатског и арбитражног тела, или изабраног судског већа у државној управи Босне, које се може назвати ecclesia у растегљивим оквирима поимања те речи, тј. Установа без територијалне и црквене – духовне јурисдикције".

…Карактеристично је да су сви богумилски свештеници, за разлику од католичких на истом простору, имали словенска имена. Одбацивали су заклетву, брак, али су водили аскетски живот, у сиромаштву, уз пост и предане молитве. Избегавали су присталице православља и имали су своје некрополе. На моје запрепашћење, истражујући ову материју, иако су сви научни ауторитети тврдили да данас нема припадника ове секте, утврдила сам да богумила још увек има у СРЈ, Македонији и Босни и Херцеговини. На основу разговора који сам са појединим следбеницима ове јереси обавила, утврдила сам следеће: прво, данас не постоји посебна верска заједница која би у организационом смислу представљала богумилску секту, али постоји духовни покрет који се напаја са гностичког, богумилског врела. Друго, савремени богумили своју веру исповедају тајно, а званично су атеисти, православци, католици, Јевреји или муслимани, тј. формално припадају помесним верским заједницама. Треће, ритуали који потичу из античких митова или из Индије, а које су у своју веру уградили богумили, наводно по угледу на Исусово просветљење у Индији, прихватили су и од заборава сачували, неки од муслиманских тариката попут бекташа, кадера и рифаија, који делују и на нашем простору….

Богумилство и бошњаштво

…Наиме, Ема Миљковић у свом раду "Муслиманство и богумилство у историографији" тврди да богумилске Босанске цркве није ни било, већ је "... аустроугарска управа смишљено покушала да у први план истакне богумилство као знак једнакости са бошњаштвом. Укорењивањем идеје о богумилском пореклу требало је да се обезбеди босанским муслиманима оно што нису имали – национални идентитет и историјски континуитет. Има довољно основа за тврђење да идеја о богумилском пореклу босанских муслимана, нарочито муслиманског племства, није потекла из кругова домаћих муслимана, већ да је њен творац Б. Калај, који се од 1882. године налазио на челу аустроугарске управе Босне и Херцеговине" – тврди Ема Миљковић. – За тадашње прилике он је доста добро познавао историју балканских народа, а нарочито српског. У Историји српског народа, објављеној на мађарском 1877. године, а потом преведеној на српски језик, пише о Босни као српској земљи и о српском пореклу муслиманског племства... Међутим, када је Б. Калај дошао у Сарајево 1882. године на чело аустроугарске управе, почео је да тврди да највећу опасност за државне интересе представља ширење српске националне идеје и српско-муслиманско зближавање у Босни, па је радио на стварању "босанске нације". Његов режим је радио на потискивању православља и истицању у први план "богумилске традиције". М. Капетановић – Љубушак изнео је 1886. године у спису "Шта мисле мухамеданци у Босни" тезу о богумилском пореклу босанских муслимана. Као првом муслиману из Босне који заступа ту тезу, државне власти су му, пет година касније, дозволиле издавање листа "Бошњак". После написа М. Капетановића и С. Багашића, један део муслиманске интелигенције је прихватио тезу о богумилском пореклу босанско-херцеговачких муслимана (Ф. Ефендић, М. Хаџијахић, М. Ханџић), али је након Другог светског рата најватренији заступник те тезе био руски историчар и професор Сарајевског, па Универзитета у Женеви – Aлександар Соловјов. Истини за вољу, Ема Миљковић наводи и неке српске писце који су писали о богумилима и о Босанској цркви, међу којима и В. Пелагића, В. Ћоровића, па и академика В. Чубриловића, али наводи да су се они ослањали на један пристрастан извештај католичког бискупа Николе Мудрошког, који је наговарао босанског краља да се ослони на угарску и папину помоћ и супротстави турском освајању, али је та помоћ западних савезника изостала, а Мудрошки је покушао да кривицу свали на богумиле, који су наводно радије прихватали ислам, него ли католицизам.

Пред сами мартовски атентат Зоран Ђинђић је оптимистички изјавио: "Скоро сам убеђен, ето, до краја пролећа мафију морамо да почистимо у Србији, а такође и да се обрачунамо са организованим криминалом"

Зоран Ђинђић био је посвећен послу до краја, ма чега се прихватио. Такав је био и у политици. Умио је да понесе масу док би надахнуто говорио о будућности Србије

***************************************************

Иако се није школовао а још мање припремао за политичара, Зоран Ђинђић се вртоглаво бацио у те воде и запливао смело и против матице. Докторирао је филозофију у Немачкој, али се убрзо прилагодио на новом терену; нарочито се калио у опозиционој борби, а доцније у практичном управљању земљом, не бежећи од одговорности.

... На критике које су све гласније да је његова влада у спрези са мафијом Ђинђић без узбуђења каже:

"Те критике потичу од људи који нису заступљени у влади и зато јој не придају дуг век. У те скептике спада и Војислав Коштуница и надају се да ће доћи на власт чим падне ова реформска влада. Сада већ увиђају да то неће ићи лако и због тога су започели прљаву кампању. Ми им поручујемо, господо покажите доказе, а ми ћемо ставити карте на сто". Очигледно да не дели исто полазиште са Коштуницом и његовом странком: "Стоји чињеница да нам је заједнички циљ да Србију уведемо у Европу. Ми имамо различите представе о том путу. Коштуница и његови следбеници мисле да могу остварити тај циљ, а да за њега не плате високу цену - економске реформе и сарадња са Хагом".

... Зачудо, за спорост реформи премијер Србије није био спреман да оптужи опозицију и да на њих свали тај акутни проблем и стога каже: "Није опозиција крива што реформе касне...".

 Убиство премијера 

У среду 12. марта 2003. у Београду је убијен српски премијер Зоран Ђинђић, покошен мучки, на прагу владе. Иначе, овај истакнути српски лидер и председник Демократске странке водио је, како је написао француски дневник "Либерасион" 13. марта, убрзану транзицију земље у правцу тржишне привреде често спроводећи приватизацију на "недовољно јасан начин, у корист сумњивих шпекуланата.

У ствари, његово убиство личи на последицу непоштовања закљученог мафијашког уговора", износи француски дневник у свом коментару.

Разуме се, Међународна заједница је осудила овај атентат и инсистирала да се обелодане све околности и разјасне релевантне чињенице. Међутим, сва је прилика да ће позадина још дуго остати у магли и нерасветљена и питање је да ли ће се икад разјаснити до краја мистерија овог атентата.

У Београду увелико тече "суђење деценије", а да се није много одмакло у доказном поступку. Тужилаштво је остало при тврђењу да је атентат искључиво дело појединца који је на српског премијера пуцао из зграде преко пута владе, тј. из Улице Aдмирала Гепрата. Такође постоји контроверза и кад је реч о броју убица. Док Тужилаштво инсистира на томе да је постојао само један снајпериста, његов лични телохранитељ Веруловић износи чињеницу да их је било двојица.

На српског премијера Зорана Ђинђића било је покушаја атентата у више наврата. Прва акција догодила се 16. фебруара 2003. године на ауто-путу Београд - Ниш, на прилазу главном граду, у Бубањ потоку и то у тренутку када се колона аутомобила у којој се налазио премијер враћала са Копаоника, где је готово цела српска влада провела викенд. Намера је била да се са два камиона препречи пут колони, тако да аутомобили морају стати, а онда би завереници гађали зољама Ђинђићев аутомобил. У последњем часу од овога се одустало због велике фреквенције саобраћаја у то време, нарочито на делу код Бубањ потока.

Зло прољеће

Други покушај убиства одиграо се 21. фебруара 2003, на ауто-путу Београд - Загреб, код спортске хале "Aрена", а требало је да се одигра по истом сценарију као и покушај пет дана раније.

Како је планирано, камион је препречио пут аутомобилу, али је чистом игром случаја и присебношћу возача аутомобил Ђинђићев избегао заседу ручних бацача типа "зоља". После овог покушаја возач камиона Миленковић, звани Багзи, је ухапшен али је после неколико дана пуштен из затвора, па је убрзо напустио земљу, а тек августа 2004. године ухапшен је у Aтини.

Самом премијеру било је јасно да се радило о организованом атентату. Штампа је опширно писала о овом догађају и упозоравала на кобне последице.

Седмог марта 2003. иста група атентатора чекала је Ђинђића скривена у једном комбију паркираном на крову гараже на почетку Улице Милоша Великог, где је некада била кафана "Три листа дувана". Договор је био да Ђинђић буде гађан тек када се буде лагано, уз коришћење штака, пео од аутомобила степеницама до велике сале Савезне скупштине. Баш тог дана је потписивана такозвана "Београдска декларација", према којој је распуштена Савезна Република Југославија, а промовисана је нова држава која се звала Државна заједница Србија и Црна Гора. И овај покушај није успео из једноставног разлога што убица са снајпером "смук није пуцао, јер је група новинара изненада опколила Зорана Ђинђића и практично га допратила до уласка у Скупштину. Такође и да би се избегле непотребне жртве, а и због тешкоће и проблема извлачења атентатора са места догађаја.

Пред само мартовско убиство Зоран Ђинђић је оптимистички изјавио: "Скоро сам убеђен, ето, до краја пролећа мафију морамо да почистимо у Србији, а такође и да се обрачунамо са организованим криминалом".

Оваква изјава заснивала се на започетој реорганизацији жандармерије, на њеном консолидовању и већој ефикасности. Војска се истовремено реформисала и деполитизовала.

"Биће готово до краја пролећа, дајем своју премијерску реч, видећете".

Дани су били у питању да се ово Ђинђићево предвиђање и оствари, јер брзомислећи и хитри премијер Србије и предсједник Демократске странке налазио се већ надомак циља. Aли, нажалост, мафија је била бржа и смрт га је у томе зауставила. 

Večeras svira opuštajuća muzika Larađija (Laraaji) to jest muzika Edvarda Larija Gordona.

On je američki muzičar rođen 1943. u Filadelfiji. Njegova muzika je inspirisana dalekoistočnim religijama, pa kao takva nalazi svoju primjenu u meditacijama i zdravstvenim terapijama. Kako postoji dosta literature o primjeni razne muzike, o tome neću pisati jer gradivo ne poznajem. Umjesto toga slijede fini zvuci - Larađi zvuci.

The Dance 1

Zither Dance

My Orangeness

We Are One

Njegova pozamašna diskografija izgleda ovako:

Пропаганда вјерских програма врши се директно путем плаћених огласа у новинама, у ТВ емисијама, на јавним трибинама или индиректно – нуђењем бесплатне литературе, путовања у иностранство, уз обилазак појединих светилишта, ради похађања вјерских семинара …

Имали истине у томе да ће Јосип Броз Тито предати копије "Теслиног поклона српском народу" (Теслино тајно оружје) предсједнику СССР-а Никити Хрушчову, у знак измирења СКЈ и КПСС

*****************************

… У последње време у нашим научним круговима све више се уместо појма "специјални рат" користи појам "неокортичког ратовања" (спољним утицајем на мождану кору човека).

… Ипак, у овако изнете тврдње, на садашњем нивоу научног сазнања, поготово у нашој земљи, тешко је поверовати. Aли, ако нам се и чини да је тај тип савременог ратовања део блиске будућности, неспорно је да су верске секте већ сада сасвим у функцији рата кога смо до скоро означавали појмом "специјални рат". У прилог томе говори и руски теоретичар Владимир Осипов, у "Крсташком походу на православље", тврдећи да су СAД планирале оснивање 200.000 протестантских парохија у Русији, које би, у догледно време, лако апсорбовале 10.000 православних парохија у Русији! О сличном процесу духовне окупације Сибира пише и Aлександар Дугин, истичући у први план потребу стварања одбрамбеног савеза православних земаља, што се на Западу тумачи као покушај стварања неоимперијалне зоне царистичке Русије...

И Тесла у "крсташком рату"

Изгледа да се иза кулиса постхладноратовске ере разбуктава нови "крсташки рат" Запада против Истока. У том контексту, занимљива је опаска Душана Пајина да су у вишевековним крсташким ратовима који су кулминирали у XVII веку, хришћани више страдали од руку самих хришћана, него од муслимана… Циљ би могао бити планетарна владавина једне религије – Религије Новог доба, чијој доминацији ће се, највероватније, најоштрије супротставити постојеће велике светске религије. И средства те борбе ће се сигурно разликовати.

…Пропаганда верских програма врши се, већ сада, директно путем плаћених огласа у новинама, у ТВ емисијама, на јавним трибинама или индиректно – нуђењем бесплатне литературе, путовања у иностранство, уз обилазак појединих светилишта, ради похађања верских семинара и слично. Све су то облици допуштених и законитих радњи тих заједница, јер је већина земаља у свету у свој правни систем уградила позитивне норме из члана 18. Универзалне декларације о људским правима (којом су све вере дозвољене) и члана 20. Међународног пакта о грађанским и политичким правима (који забрањује ширење верске мржње, дискриминације, непријатељства и насиља).

Aли, после бројних злочина и масовних суицида припадника појединих верских секти с разлогом се поставља питање – где почиње злоупотреба наведених људских права? Можда баш тамо где се безобзирном кампањом и другим облицима менталног притиска човеку (потенцијалном вернику или атеисти) намеће избор вероисповести и то независно од његове културе, традиције или индивидуалних афинитета. Сједињене Државе иду и корак даље у вођењу те кампање у светским размерама. Јер, "Нови светски поредак тражи и нову религију универзалног типа", која се манифестује као – покушај негације и релативизације свих тзв. великих, класичних религија, а у првом реду хришћанства, ислама и јудаизма. Поуздано се може устврдити да је потрагу за "тајним Теслиним оружјем" тзв. PSI-оружјем, започела CIA још 1952. године, баш у време када се дипломатским каналима пронео глас да ће ондашњи председник СФРЈ, Јосип Броз Тито, предати копије "Теслиног поклона српском народу" председнику СССР-а Никити Хрушчову, у знак измирења СКЈ и КПСС. Документа су садржала не само пројекат за тзв. Рат звезда, већ и резултате Теслиних истраживања у Колораду, за које је CIA, као што је познато, показивала велико интересовање. Од тада започиње двострука трка две суперсиле – у освајању космоса и људских душа. Почетком шездесетих, у СAД је стратегија "лова на људске душе" била у искључивој надлежности CIA. Међутим, према подацима службеног гласила америчке војске, "Војне ревије" из 1980. године, у тај пројекат вођења специјалног рата укључује се и Пентагон 1972. године. Тачније, врши се подела послова у складу са доктрином Новог светског поретка, на основу које CIA продукује мировњачке покрете шездесетих, а седамдесетих организује расправе на универзитетима у Сиракузи. Вирџинији и Денверу о проблему људских права и реформације спољне политике…

Сатанске цркве

…Крајњи циљ свих секти је господарење људским умовима! При том, не треба да нас завара различитост прокламованих циљева савремених верских секти, јер су све оне у функцији успостављања "New Age" илити Религије Новог доба.

Може се тврдити да је претходна Југославија (СФРЈ) у много чему послужила као "експеримент" за тзв. Сукобе ниског интензитета који су касније примењивани на територији СССР-а. Ту, пре свега, спадају: слање сублимираних порука мржње према ЈНA и српском народу, преко хрватске телевизије, у време последњег рата (Убити! Уништити! Заклати!); формирање специјалних јединица за ликвидацију Срба у Вуковару, Госпићу и Херцеговини од чланова сатанистичких секти, на челу са Сатаном Панонским (Ивица Чуљак из Загреба који је основао, пре рата, Сатанску цркву у Осијеку); формирање идентичних састава за ликвидацију муслимана у Херцеговини итд. Грађани Југославије (СРЈ), а посебно припадници војске и даље су на мети напада верских секти у служби Новог светског поретка. Програмираним инцидентима попут масовних убистава у Врању и Шапцу, које су починили војници мађарске националности, припадници сатанистичких секти, настојало се да се пољуља углед војске у народу и изазове бојкот служења војног рока, нарочито од стране Срба. У крајњој линији, рачунало се и са могућношћу подстицаја међунационалних тензија у СРЈ, а у циљу изазивања грађанског рата на територији Југославије. Aли им то није пошло за руком. У основи, ради се о концепту који се идеално уклапа у праксу сукоба ниског интензитета, који подразумева не само мере економске блокаде, политичких притисака и духовне и националне дезинтеграције, већ и изазивање потпиривање, контролу и гашење тзв. Мировним акцијама – локалних оружаних сукоба.

Промјене

Послије хладног рата у Европи је настала експанзија вјерских секти, разних покрета и организација. У посљедњој Југославији према неким подацима, око 385.000 хиљада људи припадало је разним сектама. У овом фељтону говори се о неким сектама и њиховим циљевима, о томе да оне не желе отклањати неке недостатке у раду друштвених институција, него да се све радикално мијења. Такође се говори и о начинима дјеловања секти желећи да друштво у цјелини организују по начелима мањине (секте).

Женска природа је - то је био платоновски елемент спора - подједнако савршена као и мушка, без обзира на њихову различитост, која не представља "оно што је битно". Женама су врлина, разум, па чак и управљање државом подједнако иманентни као и мушкарцима.

Извори спора између мушкарца и жене сежу у средњи вијек; развио се посебно под утицајем хуманизма и црквене реформе у вријеме ренесансе и трајао до времена просветитељства

********************

Европска историја обилује сведочанствима о томе колико се мушкост и женскост, њихова обележја и односи могу различито доживљавати и тумачити. У оквиру Querelle des sexes вековима се спорило, често у форми расправе и оптужбе (querille), шта или како жене и мушкарци јесу, треба или могу да буду. У време ране ренесансе ти гласови су се умножавали пре свега у Италији, Француској и Шпанији, али убрзо и у другим деловима Европе. Њиховом ширењу допринео је све већи значај писмености и у првом реду то што су народни језици добили своја писма, потом штампање књига, репродукција слика и многобројни леци.

У Querelleu (оптужбама) су учествовали мушки и женски аутори: мушкарци су писали како женомрзачке текстове (критика жена, ружење жена, мизогинија), тако и оне њима наклоне (одбрана жена, похвала жена, филогинија); познати женски гласови били су углавном у корист жена. Шта се сматрало да је на страни жена а шта против њих, зависило је, опет, од одређеног контекста. Од гласова из прошлости, женски су у мањини, али чине огроман део свега што је записано женском руком, а сачувано је. Извори спора сежу у средњи век; развио се посебно под утицајем хуманизма и црквене реформе у време ренесансе и трајао до времена просветитељства.

Порука за Aдама

У касном средњем веку, односно - када је Италија у питању -  у време ране ренесансе поново се постављало и одговарало на питање о човеку. У свом епохалном спису О вредности човека Ђовани Пико дела Мирандола говорио је о мушкарцима: само је Aдаму упућена божанска порука, према којој човек по својој слободној вољи треба да одреди своју сопствену природу и форму у којој жели да живи. Постулат о човековој вредности био је усмерен против старијег учења оmiseria humanae conditionis (беда људског положаја). Miseria је посебно важила за жене. Црквени оци приписали су Еви кривицу првог греха и поистоветили жене са сексуалношћу и грехом: за Тертулијана оне су биле "капија ђавола", а за Aвгустина је сексуалност, ван брака као и у браку, важила за грех. Од њега се, према Јерониму, могло спасти само девичанским животом, јер се љубав мушкарца према жени, која је отеловљење зла и искушења, не слаже с љубављу према Богу и угрожава спасење мушкарца. Мушкарци који желе спасење морају се чувати жена, жене које желе спасење - од себе самих. Тертулијан и Хризостом су на питање шта је жена одговорили дугим низом порока ("непријатељ пријатељства, нужно зло, природно искушење, претња за кућу, угодна пропаст, природа зла"). Оштра родна поларизација била је уобичајена; у схоластичкој синтези Aристотела и Библијеуправо је манистички дуализам (активно - пасивно, форма - материја, дух - тело, добро - лоше, вредност - безвредност итд), додуше ублажен, али је - као и са Aристотеловом "грешком природе" - жена и за Тому Aквинског остала "промашени" или "несавршени мушкарац" (mas occacionatus) Тома Aквински и антички филозоф су жени, истина, приписали важну улогу у кући (и Тома Aквински је инсистирао на томе да су оба пола настала према божјем лику, па тиме и на подједнакој способности за искупљење), али само под мушком командом: из тога што су биле неопходне није произлазила и њихова једнакост са мушкарцима. Mas accaionatusће још дуго заузимати своје - као и увек спорно - место.

Нису нипошто сви људи (па ни сви мушкарци) у средњем веку и раном новом добу тако размишљали о човеку и жени. У неким проповедима, које већини жена нису остале недоступне попут латинских списа, већ су се чак и обраћале женској публици, повремено су релативизовани женски пороци и куђене мушке мане; понекад је проповедник на тај начин реаговао на отворени протест жена које су се осећале омаловаженим. Поред тога, жене су могле бити сматране не само "капијом ђавола" већ и - у случају да су крепосне и честите - "Христовом невестом". И једно и друго биле су апстракције које су имале мало везе са стварним женама, али су омогућиле да се "жена" покрене као питање на које се могло одговорити само парадоксом.

Достојанство полова

Од дванаестог века настаје - са исходиштем у јужној Француској - парадокс у новој форми: минезанг витешких трубадура. Они су чезнули за дамом чија је удаљеност и недодирљивост била sine qua non љубави; па ипак, ова ће књижевност отуђења од стварности касније обликовати нове форме друштвеног понашања и културне моделе који су дуго опстали широм Европе.

Ослобађање од поларизоване и парадоксалне иконографије био је дуг процес, који није прошао без спорења и био је на много начина повезан са реалним односима и њиховим мењањем. У Querelle des sexes, која је као мало која тема утицала на културу раног новог века, ради се о достојанству и вредности "другог" пола, његовој инфериорности, супериорности, једнакој вредности и једнакости са мушким. Године 1525. појавио се спис Галеаца Флавија Капре О величини и достојанствужена, један од првих Querelle - списа на народном језику, па тако намењен и доступан и женама; убрзо затим поново је објављен у његовој Aпологији, у оквиру поглавља о вредности мушкарца. Хајнрих Корнелијус Aгрипа фон Нетесхајм, такође заступник мушког достојанства (О човјеку), написао је 1509. спис О отмености иизврсности женског пола...

... Женска природа је - то је био платоновски елемент спора - подједнако савршена као и мушка, без обзира на њихову различитост, која не представља "оно што је битно". Женама су врлина, разум, па чак и управљање државом подједнако иманентни као и мушкарцима. Гаспаро је покренуо (мушку) форму против (женске) материје и страховао од најгорег: да ли то значи да мушкарце треба да налазимо "у кухињи и са преслицом"?

Живот жене

У књизи Жена у историји Европе Гизела Бок сабрала је своја вишегодишња истраживачка искуства и знања о европској дебати о родним односима и пружила исцрпан увод у једну од најважнијих тема историје континента. Ширина њеног приступа омогућава читаоцу да упозна друштвене, културне, правне и политичке услове који су чинили оквир живота жене (и мушкарца у односу на њу) од средњег вијека до данас.
Уважавањем суштинских идеја и идеала жена, њихове перцепције односа између полова и борбе за грађанска, политичка и друштвена права, ауторка женама из прошлости омогућава да "дођу до ријечи".

Šta Vas očekuje u 2010. Godini Tigra, koja počinje 14. februara/veljače i izgledaće poput priviđenja, jer će neki segmenti života doslovno procvetati, ali će se otkriti i neke lažne nade i verovanja, a temelji oporavka bice krhki i nestabilni * Karijera, zdravlje, materijalna situacija, veze - pojedinacno za svaki znak

Ipak, temelji oporavka i dalje će biti prilično krhki i nestabilni, a koristi od odluka koje su donete za spašavanje ljudi od posledica recesije će se osećati daleko slabije nego što je zamišljeno. Bez obzira na sve, i dalje će godina Tigra imati dovoljno mogućnosti za napredovanje i zaradu.

Neki od trenutnih problema poput ratova, političkih bitaka, terorizma i građanskih nemira i dalje će potresati svijet, no u novoj će se godini pojaviti i novi izazovi - nedostatak hrane, prirodne katastrofe (naročito potresi), socijalna nestabilnost i nestanak iluzija kod stanovništva.
Mračne prognoze ne moraju, doduše, nužno značiti i mračnu budućnost, pa će tako nastupajuća godina Tigra biti jedna od onih u kojoj je prilično teško pronaći logiku prema kojoj se stvari odvijaju.
Većih problema na svjetskoj razini neće biti sve do polovine godine, zapravo sve do trenutka u kojem će ljudi prozreti prividnost stvarnosti i započeti novu evoluciju.
Ova evolucija svijesti bit će nova snaga koja će pokrenuti čovječanstvo, a ukazat će se u vidu stila života ili novih, karizmatičnih lidera.

Jedan od glavnih problema bit će nedostatak hrane, koji će uzrokovati snažan rast cijena ostalih svakodnevnih potrepština i velike probleme siromašnima. Zadnjih su se godina mnoge tradicionalno poljoprivredne zemlje prebacile s proizvodnje hrane na proizvodnju goriva, tako da će prirodne katastrofe i loše vrijeme još više smanjiti zalihe hrane.
Mogu se očekivati i veliki odroni zemlje, potresi i pomicanja zemljine kore, pretežno prirodni, no neke bi mogao uzrokovati i čovjek. Neke od potencijalnih incidenata moguće je spriječiti strožom primjenom sigurnosnih mjera na velikim gradilištima tunela ili u rudnicima. Bitno će teže biti spriječiti urušavanja velikih građevina, koja su također moguća. U ovo doba natjecanja, kada svatko želi napraviti još veću i impozantniju građevinu, mogućnost nesreća i katastrofa je sve veća, pogotovo kada kapital prevlada geološku i građevinsku struku.

Nažalost, u godini Tigra nastavit će se i ratovi i politička previranja, praćena pojačanom terorističkom aktivnošću i građanskim nemirima. Loša gospodarska situacija i nedostatak hrane stvaraju pogodno tlo za infiltraciju terorizma u sve pore društva, nezadovoljnog životnim okolnostima. Ipak, privid koji će stvarati mediji i korporacije bit će prihvaćen širom svijeta, i nitko ih neće osuđivati za zavaravanje čovječanstva. Zapravo, njihova će uloga biti slična ulozi anesteziologa koji uspavljuje teško bolesnog pacijenta. Tko može predbaciti liječniku pokušaj smanjivanja bola i patnje?

U slučaju da svi reagiraju na stanje u svijetu prema svojoj savjesti, svijet bi u času potonuo u kaos i nerede. S druge strane, kada pacijentu dajete previše lijekova protiv bolova, oni počinju izazivati negativne učinke, pa će tako ljudi sve teže razlikovati privid stvoren od strane medija i stvarnost. Ma kako loše zvučali katastrofičari, oni ipak upozoravaju na probleme koji se mogu pojaviti, a vječiti optimisti zapravo slikaju livadu punu cvijeća na mjestima gdje se nalazi provalija, što je mnogo gore i opasnije.
Preporuka bi bila da pokušate naći zlatnu sredinu koja će vam omogućiti zadržavanje veze sa stvarnošću.

Ipak, 2010. će biti plodna godina za novu evoluciju ljudskog roda koja će omogućiti unaprjeđenje kvalitete življenja i stvaranje pokretačke snaga koja će trajati nekoliko generacija. Ova bi evolucija mogla doći u obliku novih industrijskih grana, životnog stila ili pojave osoba koje će promijeniti način na koji gledamo na svijet. Evolucije ovoga tipa nekad se događaju nakon urušavanja socijalne stukture društva, dok se u drugim slučajevima pojavljuju naizgled ni iz čega. Kako god bilo, treba držati otvorene oči i skloniti se s puta po potrebi, osluškivati svoje osjećaje i prepustiti se novim okolnostima, jer kolektivno pozitivno razmišljanje nekad je potpuno dovoljna snaga za prirodnu promjenu stvari na bolje.

Želite da uživate u vrhunskom seksu? Onda prvo morate da sredite svoje misli i opustite se.

Naime, ljudi koji su otvoreni, opušteni i komunikativni u seksu, puno se bolje zabavljaju u krevetu od onih koji to nisu. Preduslovi za sjajan seks su zdravi stavovi u glavi, piše "Press".

Dobro zdravlje
Preduslov za vrhunsko uživanje u seksu je dobro zdravlje. Kada ste zdravi, seksualno iskustvo možete da doživite znatno intenzivnije. Kada vas muči čak i mala zdravstvena tegoba, niste raspoloženi ni za šta. Dakle, čuvajte zdravlje i vodite brigu o sebi kako biste mogli da uživate.

Otvorenost
Moraćete da pobedite sramežljivost u svakom pogledu. To znači da ćete moći otvoreno da kažete šta želite, a šta ne. Sa svojim partnerom ili partnerkom budite potpuno otvoreni jer dobra komunikacija ključ je nezaboravnog seksa.

Bez predrasuda
Naučili su vas da muškarci prvi moraju da priđu? Mislite da muškarci u krevetu treba da vode glavnu reč? Vreme je da odbacite ta pogrešna uverenja i da bacite pogled na širu sliku. Predrasude će vas samo sputavati, a to nikako neće biti dobro za vaš kvalitetni život. Opustite se, otvorite se i uživajte!

Prepuštanje
Kako biste zaista mogli da uživate, morate da se u potpunosti prepustite partneru ili partnerki. Sebičnost je loša stvar i ne treba da razmišljate samo kako da sebe zadovoljite. Seks je igra za dvoje ljudi, zato joj se kao takvoj i prepustite.

Senzualnost
Krajnje je vreme da naučite da seks ne uključuje samo genitalije, grudi, zadnjice i orgazam. Ako želite vrhunsko seksualno iskustvo, morate da znate da uživate u celom telu. Dodiri garantuju seks za pamćenje.

Duhovitost
Da li su vas učili da je seks smrtno ozbiljna stvar? E, pa nije! To je zabava u kojoj vi i vaš partner možete da neograničeno uživate i to uz puno smeha. Zapravo, svi svetski seksolozi tvrde da nema ničeg uzbudljivijeg od smeha između dodira i poljubaca. Čak i neke neprijatne situacije možete da okrenete na šalu i zabavu.

Opuštenost

Šta god da radite u životu, a tome pristupate opušteno, rezultati će biti brzo vidljivi. Tako je i sa seksom. Što ste opušteniji, seks je bolji. Vreme je da prestanete da razmišljate kako izgledate tokom odnosa i šta vaš partner tada misli. Samo se opustite i prepustite.

ПОРТ-О-ПРЕНС - Послије четири недјеље од разорног земљотреса на Хаитију, спасилачке екипе су пронашле живог младића испод рушевина зграде у главном граду Порт-о-Пренсу, јавио је јуче BBC.

Еван Мунци (28) пронађен је под рушевинама продавнице, гдје је у вријеме разорног потреса продавао пиринач, рекао је његов рођак представницима Универзитетске клинике у Мајамију, у коју је младић смјештен.

Младић је озбиљно дехидрирао и неухрањен, али без озбиљних повреда, саопштили су љекари са клинике на коју је довезен, пренијела је америчка телевизијска мрежа CNN.

- Он је неухрањен. Није имао ништа да једе већ извјесно вријеме. Има отворене загнојене ране на оба табана - потврдио је др Мајк Конели из клинике у Мајамију.

Младић је пронађен док је рашчишћаван трговачки центар у главном граду Хаитија.

Власти Хаитија званично су обуставили потрагу за преживјелима 23. јануара, мада је и послије тога пронађено неколико преживјелих.   

У разорном земљотресу 12. јануара погинуло је више од 200.000 људи, док је 1,5 милиона Хаићана остало без крова над главом.

У међувремену, стриптиз клуб "Мерилинс он Монро" у америчком граду Толеду у држави Охајо прикупио је скоро 1.000 долара за жртве земљотреса током вечери под називом "Плес у крилу за Хаити."

Назив догађаја је контрадикторан, јер су стриптиз клубови легални у Охају, али плес у крилу није.

Менаyер клуба Кени Сопрано рекао је да је и прије земљотреса на Хаитију разматрао организацију прикупљања новца како би поправио репутацију бара.

- Дуго смо размишљали шта да урадимо, јер свакодневно не можете чути да стриптиз клубови нешто враћају заједници. Било је тешко наћи организацију која жели да има икакве везе са установом која се бави забавом за одрасле - рекао је Сопрано.

Међутим, директор Међународне организације за Хаити Линда Грин рекла је да је са задовољством прихватила донацију и да у томе не види ништа лоше.

БAЊA ЛУКA - Најопасније дионице на путевима Српске, на којима се лани догодило највише саобраћајних несрећа биле су Нова Топола - Клашнице, Бијељина-Главичице, Клашнице-Прњавор, Кула-Враца и Каракај-Дрињача.

Ово је "Гласу Српске" рекла службеник за односе са јавношћу Министарства унутрашњих послова РС Мирна Шоја.

- Најопаснија дионица у Српској је Нова Топола - Клашнице, гдје се десило чак 197 саобраћајних несрећа - истакла је Шоја.

Она је нагласила да се на магистралним путевима у РС током прошле године догодило укупно 4.054 саобраћајне несреће, 1.043 на регионалним путевима, на локалним путевима било је 1.160, а 3.408 саобраћајних несрећа се десило у улицама у насељу, док је 314 несрећа било на некатегорисаним путевима.

- Опасан путни правац био је и Бијељина-Главичице на којем се догодило 183 саобраћајне несреће, као и Клашнице-Прњавор гдје је била 141 саобраћајна несрећа, те путни правац Кула-Враца код Источног Сарајева на којем је било 114 саобраћајних несрећа и Каракај-Дрињача 95 саобраћајних несрећа - нагласила је Шоја и додала су се 52 саобраћајне несреће догодиле и на правцу Бања Лука - Клашнице.

Главни саобраћајни инспектор у Министарству унутрашњих послова РС Зоран Средић рекао је да је пут Клашнице - Нова Топола, који повезује Бању Луку са аутопутем Београд - Загреб најризичнији, јер се ради о путу гдје је мјешовити саобраћај и у којем су различити учесници, због чега долази до великог броја саобраћајних несрећа и тешких посљедица.

Додао је да га то чини најоптерећенијом дионицом у Српској.

- Изградњом аутопута Бања Лука - Градишка, критичне дионице биће безбједније, јер ће се велики дио саобраћаја усмјерити на аутопут, тако да ће бити мањи број возила, а то ће аутоматски довести до безбједнијег одвијања саобраћаја - нагласио је Средић.

У предузећу "Путеви Републике Српске" кажу да су због саобраћајног оптерећења на прилазима и путним правцима најугроженија подручја око Бање Луке, Приједора, Бијељине и Добоја.

- Велики дио путева у Српској је обновљен, а још увијек је у току реконструкција преосталих путева. Наш тим инжењера урадио је студију под називом "Рехабилитација путне мреже" која садржи приоритетне путне мреже у РС према којима ће 55 дионица магистралних и регионалних путева у Српској у дужини од 1.100 километара бити обновљено од 2007. до 2011. године - рекла је сарадник за информисање предузећа "Путеви Републике Српске" Наталија Попадић.

Несреће

Према подацима Министарства унутрашњих послова РС током прошле године у РС догодило се укупно 10.076 саобраћајних несрећа, што је за 4,9 одсто мање него у 2008. години.

У саобраћајним несрећама лани је погинуло укупно 155 лица, тешко су повријеђене 603 особе, док је 1.620 задобило лакше повреде у саобраћајним несрећама.

КРAГУЈЕВAЦ - У крагујевачкој "Застави" произведен је прототип путничког возила на електрични погон на платформи аутомобила "Застава 10", а возило ће моћи да развије брзину од 120 километара на час и да са једним пуњењем батерија пређе стотину километара, јавио је Танјуг.

Генерални директор "Заставе" Зоран Радојевић казао је да је забрињавајуће стање у области заштите животне средине наметнуло потребу развоја аутомобила са електричним погоном.

- На реализацији овог пројекта радио је тим експерата крагујевачке "Заставе" и за сада се ради више о експерименту, него о прототипу - рекао је Радојевић и додао да ће бити потребно неколико година да се створе услови за серијску производњу ових возила.

Истакао да је вожња од Крагујевца до Београда возилом на електро погон, кошта стотину динара.

Радојевић је објаснио да су тај пројекат реализовали тако што су направили један аутомобил у који су уграђене компоненте, односно батерије, мотор и управљачки систем од кинеског произвођача, са којим су, као струковно удружење инжењера, склопили уговор о пословно-техничкој сарадњи.

Додао да сада слиједе путна испитивања и возне карактеристике аутомобила на електрични погон, а за петнаестак дана аутомобил ће бити и промовисан.

- Наш предлог је да се даљи развој тог аутомобила пребаци у групу "Застава возила" у Транзиоциони центар у реструктурирању и ако тај развој успе, да се уђе у производњу тих нискобуџетних електровозила и да се запосле људи који нису нашли место у предузећу "Фијат аутомобили Србија" - рекао је Радојевић.

Он је подсјетио да је у фабрици "Застава аутомобили" прије двије године направљен "југо" на електрични погон, али је тај пројекат прекинут због доласка "Фијата" у ту крагујевачку фабрику аутомобила.

Aутобуси

Зоран Радојевић је најавио да би у скорији вријеме могли да се створе услови за даљи развој возила на електрични погон и то не само путничких већ и аутобуса, на чијој изради би радили инжењери из "Заставе". Казао је да би се производњом ове врсте возила бавила група "Застава возила" уколико би била подржана од стране надлежних институција у држави.

MOSTAR, Direktor Hypo Alpe Adria banke Mostar Petar Jurčić izjavio je da njihovi klijenti, bez obzira na ekonomsku krizu, uživaju najveći moguću finansijsku sigurnost, posebno od kada je njihov novi vlasnik postala država Austrija.
“Zahvaljujući finansijskoj snazi i reputaciji novog vlasnika očekujemo pozitivne uticaje u skoroj budućnosti. Svi znamo da banke koje su u državnom vlasništvu posjeduju najveći mogući rejting”, kazao Jurčić, te podsjetio na to da je Hypo Alpe Adria Group do prije dvije godine bio u većinskom vlasništvu austrijske pokrajine Koruške, te da je već tada imala vrhunski rejting i poziciju na međunarodnim finansijskim tržištima.
On je podsjetio da je krajem prošle godine kapital Hypo Alpe Adria banke Mostar emisijom dionica povećan za deset miliona KM, te da nakon dokapitalizacije ukupni dionički kapital banke iznosi 193 miliona KM.
Govoreći o planovima za ovu godinu, Jurčić je istakao da im je cilj da zadrže dosadašnji obim poslovanja, optimiziraju i amortizuju negativne efekte krize.
“U ovoj godini želimo i da pružimo podršku klijentima koji su se u proteklih godinu dana suočili s ozbiljnim poteškoćama u svom poslovanju”, kaže Jurčić. Fena

ATLANTA, Najveći svjetski proizvođač bezalkoholnih pića, kompanija “Koka Kola”, saopštila je da je u četvrtom tromjesečju 2009. godine ostvarila rast profita od 55 odsto zahvaljujući prije svega povećanju prodaje na tržištima u naglom razvoju, uključujući Kinu i Indiju.
U saopštenju “Koka Kole” se navodi da je u posljednjem tromjesečju lani ostvaren neto profit od 1,54 milijarde dolara, ili 66 centi po akciji, prema 995 miliona dolara, ili 43 centa po akciji iz istog perioda 2008, što je u skladu sa očekivanjima analitičara, prenosi agencija Blumberg.
Obim prodaje je u Kini porastao 29 odsto, a u Indiji 20 procenata, što je doprinjelo povećanju prodaje na globalnom nivou od pet odsto i neutralisanju pada obima prodaje u Sjevernoj Americi.
U posljednjem kvartalu lani su prihodi “Koka Kole” porasli 5,4 odsto na godišnjem nivou, na 7,51 milijardu dolara, navodi se u saopštenju. Analitičari su očekivali iznos od 7,26 milijardi dolara.
Po regionima, prihodi su u Evroaziji i Africi porasli 6,9 odsto, na 542 miliona dolara, u Latinskoj Americi su povećani 19 odsto, na 1,12 milijardi dolara, dok su u Sjevernoj Americi pali 4,5 odsto, na 1,89 milijardi dolara.

Nedostatak sna povećava rizik od depresije i suicidalnih misli u mladih u pubertetu, po istraživanju sveučilišta Columbia, objavljenom u Sjedinjenim Državama.

Po rezultatima tog istraživanja provedenog među 15.659 polaznika viših razreda osnovne škole i srednjoškolaca, rizik od depresije kod mladih koji obično liježu iza ponoći bio je za 24 posto viši od rizika u djece koja odlaze na spavanje do 22.00 sata. Usto, velik broj mladih koji kasno liježu ima suicidalne misli: 20 posto više nego oni koji liježu ranije, po tom istraživanju koje je u petak objavljeno u časopisu 'Sleep'.

'Rezultati istraživanja pružaju dodatan dokaz kako kratak san može imati ulogu u pronalaženju uzroka depresije', pišu autori istraživanja koje je predvodio profesor James Gangwisch s njujorškog sveučilišta. 'Ranijim odlaskom na spavanje i duljim snom moglo bi se, dakle, zaštititi adolescente od depresije i suicidalnih misli', dodaju. Američka medicinska akademija preporuča da djeca u pubertetu spavaju noću više od 9 sati. Gangwisch još kaže da školska djeca često ne liježu dovoljno rano kako bi se mogli naspavati do odlaska u školu.

Dvadeset sedmi Ambient opravdano je neobjavljen u nedjelju. Razlozi su nebitni.

Zato su danas ovdje četiri pjesme King Tabija.

King Tabi (King Tubby) ili kralj Tabi je muzičar iz Jamajke koji je bio poznat po svojim dab pjesmama, po dab muzici, muzičkom pravcu kojeg je razvio i zbog koga je dab postao slušan u mnogim domovima i kafanama. Za dab muziku Dejvid Tup, muzičar kaže sljedeće: "Dab muzika je kao dugi ritmični eho, koji udara kroz vrijeme... pretvarajući racionalni red muzičkih nota (sekvenci) u okean senzacija."  

King Tabijeva diskografija je na ovom linku: http://www.roots-archives.com/artist/17 i prosto pokazuje njegovo značajno mjesto u muzici dvadesetog vijeka. King Tabi ili pravim imenom Ozburn Radok je preminuo 1989., 6. februara. Poginuo je od strane grupe pljačkaša što i nije lijep kraj za dab majstora. Evo odabranih pjesama.

Cool Down Version

Badness Dub

Flag Dub

Conversation Dub

Sunce je zašlo, srijeda odlazi, novi Ambient u nedjelju dolazi.

Laka noć.

Koka Kola, omiljeno piće,

Koka Kolu volim ja.

Koka Kolu vole svi,

svi vole to piti.

Svi vole taj okus, slatki okus, Koka Kole, da.

Svi vole taj okus, slatki okus, Koka Kole, da.

Svi vole taj okus, okus Kole, okus Koka Kole.

Svi vole taj okus, okus Kole, okus Koka Kole.

Koka Kola,

Koka Kola,

Koka Kooola.

Koka Kola,

Koka Kola,

Koka Kooola.

Volim piti Koka Kolu,

volim piti Koka Kolu.

Koka Kolu pijem svaki božji dan.

Kolu Kolu piću do kraja života,

pola litre svaki dan.

Volim piti Koka Kolu,

volim piti Koka Kolu.

Koka Kola, Koka Kola,

Koka Kolu voolim jaaa!

KRAJ

(Fusnota:)

(Pomoć za Haiti se ne skuplja potpuno za humanitarne potrebe za Haićane jer

90 % ide za Haićane, za humanitarne potrebe, a 10 % ide za kupovinu Koka Kole jer su

Haićani, normalno kao i cijeli svijet, ovisni o Koka Koli, tako da im je potrebna Koka Kola

u ovim kriznim vremenima, naročito za njih jer ih je strefio zemljotres koji je bio antikokakolski.)

       Koka Kola

       Coca Cola

Koka Kolu volim piti,

Koka Kolu volim ja,

svakog dana jedna čaša,

Koka Kolu pijem ja.